Naučnici su dugo sumnjali, a istraživanja sve više dokazuju, da postoji snažna veza između pozitivnog stava i imunog sistema.
Naučnici su čvrsto dokazali da mozak i imuni sistem komuniciraju jedni sa drugima kao i drugi sistemi u telu. Postoje stotine moćnih biohemijskih jedinjenja koja prenose poruke u oba smera.
Na trenutak ste se smirili da biste uživali u sunčevim zracima koji vam miluju lice. Vaša beba pruža ruku iz kolica kako biste je podigli, a samopouzdanje koje se ogleda u njenom osmehu skoro da vam tera suze na oči. To su, u svakom slučaju, srećni trenuci! Međutim, naučnici sada veruju da pozitivno raspoloženje koje stvaraju takvi trenuci mogu imati suptilan, ali efikasan efekat na zdravlje.
Medicinsko polje pod nazivom psihoneuroimunologija otkriva vezu između mozga i imunološkog, odbrambenog sistema. Istraživanja su pokazala da društveno aktivni ljudi i oni koji su u braku žive duže od manje aktivnih, razdvojenih, razdvojenih, kao i onih koji nisu u braku. Utvrđeno je da ljudi koji žive u srećnom braku takođe imaju jači imuni sistem. Čini se da kontakt sa drugim ljudima i razne društvene aktivnosti doprinose zdravlju i dugovečnosti.
Deljenje svojih osećanja sa drugima može biti od pomoći, odnosno može imati i fizičku i psihičku korist za onoga ko se ispoveda, ko se otvara.
Optimizam je snažan zdravstveni faktor. Istraživanja su pokazala da su oni koji su bili najpesimističniji u 20-im godinama češće oboljeli od ozbiljnih bolesti u 40-im, 50-im i 60-im godinama. Možda pesimisti postaju pasivni kada se suoče sa bolešću i ne vode dovoljno računa o sebi.
Optimistički stav ima svoju vrednost u borbi protiv bolesti. Pregledi žena obolelih od raka dojke u poodmakloj fazi pokazali su da su, razumljivo, posle terapije najduže preživele one koje više nisu imale simptome bolesti, ali su istovremeno zadržale visok nivo radosti i zadovoljstva u životu.
Ljubav čuva hladnoću
Čak i kod mnogo lakših bolesti kao što je prehlada, veruje se da postoji izvesna veza između bolesti i psihičkih faktora. U jednoj studiji je primećeno da su pesimisti skloniji prehladi od drugih ljudi. Zanimljivo je da je čak i osećaj ljubavi, odnosno doživljaj ljubavnih osećanja, kod nekih ljudi rezultirao pojačanim lučenjem pljuvačke imunoglobulina A, hemijskog jedinjenja koje štiti od infekcija respiratornog sistema.
Naučnici su čvrsto dokazali da mozak i imuni sistem komuniciraju jedni sa drugima baš kao i drugi sistemi u telu. Postoje stotine moćnih biohemijskih jedinjenja koja prenose poruke u oba smera. Poznato je da mnoga od ovih jedinjenja snažno deluju na raspoloženja i emocije i svojim molekularnim sastavom omogućavaju razumevanje veze (za koju se dugo pretpostavljalo da postoji) između stanja psihe i stanja zdravlja.
Sada je poznato da su monociti - imune ćelije koje pomažu u zarastanju rana, popravljanju tkiva i uništavanju bakterija - osetljivi na neuropeptide, hemijska jedinjenja proizvedena u mozgu. Zapanjujuće, posebno visoka koncentracija ćelija koje luče neuropeptide nalazi se u delovima mozga koji kontrolišu emocije.
Opuštanje, motivacija i nada
Jedan od eksperimentalnih programa sproveden na Institutu za rak Univerziteta u Pitsburgu pokazao je zanimljive rezultate. Vođe programa su se fokusirali na pacijente sa rakom čija je bolest bila u remisiji. S obzirom na to da postoji veliki rizik da će se rak ponovo pojaviti, cilj programa je bio da se kroz psihološku obuku pokuša povećati otpor pacijenta. Pacijenti su prošli program vežbi relaksacije i treninga neprihvatanja poraza u borbi protiv bolesti, koji je trajao dva meseca.
Cilj je bio da se pacijenti nauče kako da se nose sa bolešću i da budu optimističniji. Naučnici su otkrili da su kod onih pacijenata koji su bili uključeni u program, prirodne „ćelije ubice” (koje štite telo od rasta tumora) bile aktivnije nego kod onih pacijenata koji su dobijali samo standardnu medicinsku negu.
Šta možemo naučiti od onih koji otkrivaju vrednost pozitivnih misli?
Nada i optimističan stav mogu poboljšati kvalitet naših života. Naučnici i dalje imaju izazov da utvrde da li nada zaista može da utiče na imuni sistem. Pažljivo, sistematsko istraživanje da bi se otkrio odnos između psiholoških faktora i imunološke funkcije može zahtevati godine naučnog rada, ali koristi će biti ogromne.
